Русский
English
Zaposleni ima pravo na naknadu troškova prevoza za dolazak na rad i povratak sa rada, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu, u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, osim ako poslodavac nije obezbedio sopstevni prevoz.
Kada kažemo sopstveni prevoz, mislimo na prevoz od kuće do posla i od posla do kuće. Pod sopstvenim prevozom, podrazumeva se angažovanje prevoznika radi prevoza zasposlenih ( autobus, kombi ) ili kupovinom mesečnih karti kod javnog prevoznika za zaposlene.
Zaposlenom se mogu nadoknaditi troškovi prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
Sa druge strane poslodavac nije dužan da zaposlenom nadoknadi uvećane troškove prevoza, usled promene mesta stanovanja, nakon zaključenja ugovora o radu.
Postavlja se pitanje, da li zaposleni mora da ima evidentirane troškove za prevoz, odnosno da li mora da pravda sredstva koja je dobio za mesečnu kartu prevoza.
Zakon kaže da poslodavac može da od zaposlenog zatraži evidentiranje troškova, odnosno dokaz da je ta sredstva za prevoz za to i iskoristio.
Dokaz koji je validan jesu mesečne ili dnevne karte u gradskom saobraćaju, koje je zaposleni koristio.
Ovi troškovi trebalo bi da se utvrde Ugovorom o radu i da budu jasno definisane obaveze i uslovi, pod kojim se isplaćuje naknada za prevoz zaposlenog.
Ono što je važno jeste visina naknade troškova za dolazak i povratak sa rada, uslovi pod kojima zaposleni ima pravo na naknadu ovih troškova, način ostvarivanja prava na naknadu troškova prevoza, rokove za isplatu naknade za troškove prevoza, obavezu dokumentovanja troškova prevoza.
Ukoliko zaposleni radi nepuno radno vreme kod dva poslodavca, svaki poslodavac ima obavezu da mu isplati naknadu za prevoz u skladu sa vremenom, koji zaposleni provodi na radu.
Ako zaposleni radi nepuno radno vreme, kod jednog poslodavca, takođe važi isto pravilo.
- Poreski tretman troškova prevoza:
U skladu sa odredbama člana 18. stav 1 Zakona o porezu na dohodak građana, porez na zarade ne plaća se na primanja zaposlenog, na osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza za dolazak na rad i odlazak sa rada, do visine cene mesečne karte, koja primera radi u Beogradu u 1. i 2. zoni iznosi 3.275 dinara, a za 2. i 4. zonu 4.990 dinara. Ukoliko zaposleni radi u 1. i 2. zoni i splati mu se naknada za prevoz prema datoj zoni, onda se na taj iznos ne plaća porez na ,a ni doprinosi.
Međutim ukoliko poslodavac zaposlenom isplati veću sumu, kao za zonu 2 i 4, atrebalo bi manji iznos odnosno 3.275 dinara, onda poslodavac za tu razliku plaća porez i doprinose jer se ta razlika mstar zaradom zaposlenih.
Zaposleni ima prava na naknadu troškova za prevoz, samo za dane provedene na radu, ali ako poslodavac kupuje mesečne karte za prevoz svojim zaposlenima, onda ne postoji obaveza evidencije dolaska na rad.
- Način dokumentovanja troškova prevoza:
Od 1.januara 2020.godine, propisana je obaveza dokumentovanja troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada, u svrhu primene neoporezivog iznosa od 4.359 rsd mesečno. U skladu sa tim, porez na zarade ne plaća se na primanje zaposlenog po osnovu naknade dokumentovanih troškova prevoza.
U vezi sa ovim u prethodnom periodu nije bilo novih izmena , što znači da i dalje postoji obaveza dokumentovanih troškova prevoza.
Međutim, ovo je do sada važilo samo za državni sektor, a sada postoji oaveza i u privatnom sektoru, zbog revizorske kontrole koja vrši proveru isplate troškova prevoza.
Prema Zakonu, u oba slučaja važi obaveza dokumentovanja troškova prevoza radi primene neoporezivog iznosa.
Rekli smo da je poslodavac dužan da vodi evidenciju troškova prevoza, koji može biti u različitim oblicima.
U slučaju da poslodavac vrši plaćanje troškova prevoza zaposlenih, on je dužan da ih adekvatno dokumentuje.
- U slučaju korišćenja sopstvenog vozila, kada zaposleni koristi bonove ili neku drugu kartivu za gorivo, a ista benzinska pumpa ima ugovor sa poslodavcem. validan dokaz bi bio objedinjen račun poslodavca i benzinske pumpe.
- U slučaju korišćenja javnog prevoza, validan doka bi bio objedinjen račun na ime poslodavca sa svim uplatama pojedinačnih mesečnih karata za prevoz
Ukoliko zaposleni plaća prevoz iz svojih sredstava, isti mu moraju biti nadoknađeni, ako ima fiskalni račun za kupovinu goriva, koje je namenjeno pevozu za odlazak na posao. Ono što je važno da zaposleni daje izjavu svakog meseca, da je sredstva koristio samo za tu namenu, uz priložene fiskalne račune za gorivo.
Na osnovu navedenog, može se zaključiti sledeće:
- Ministarstvo finansija insistira na dokumentovanju troškova prevoza zaposlenih za dolazak na rad i odlazak sa rada, pri čemu se dokumentovanim računima smtraju samo sledeći računi:
- - računi za gorivo kada zaposleni koristi sopstveni ili službeni automobil
- računi za kupovinu mesečenih karata, dnevne karte ili karte za jednu vožnju
- taksi računi kada zaposleni koristi taksi prevoz za dolazak i odlazak sa rada
Ukoliko poslodavac ne želi da prikuplja račune zaposleih, na ime pravdanja troškova prevoza, trebalo bi da plati porez na zarade 10%, na ukupno isplaćene troškove poreza.
U slučaju da poslodavac to čini, ondasu t troškovi priznati kao priznat rashod u poreskom bilansu.
- Korišćenje sopstvenog automobila za dolazak na rad i povratak sa rada:
Poslodavac koji odluči da zaposlenima odobri korišćenje sopstvenog automobila za dolazak na rad i povratak sa rada, treba da ima u vidu sledeće:
- svojim opštim aktom i ugovorom o radu, treba da utvrdi pravo zaposlenog da koristi sopstveni automobil za dolazak na rad i povratak sa rada
- treba da pribav dokaz da zaposleni poseduje sopstveni automobil, kao i podatke o tom automobilu.
- treba da utvrdi visinu troškova , koje će nadoknaditi zaposlenom, koji koristi sopstveni automobil, za dolazak na rad i povratak sa rada.
- da li će zaposleni morati da dokumentuje troškove goriva i na koji način će ih dokumentovati.
Sa tim u vezi, poslodavac se može odlučiti da zaposlenom nadoknadi stvarne troškove goriva ili da zaposlenom nadoknadi troškove, samo u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju.
- Nabavka mesečnih pretplatnih karata za javni prevoz od strane poslodavca ili zaposlenog:
Za poslodavca je najjednostavnije rešenje kupovina mesečnih karata za zaposlene kod javnog prevoznika. U ovom slučaju poslodavac vrši plaćanje na račun javnog prevoznika, ako je organizovan javni prevoz.
U ovom slučaju poslodavac vrši plaćanje na račun javnog prevoznika, od kojeeg dobija račun koji glasi na poslodavca. verodostojnom računosvodstvenom ispravom, na osnovu koje poslodavac primenjuje poresko oslobođenje na sve troškove prevoza u skladu sa odredbama člana 18.
- Kupovina dnevnih karata ili karata za jednu vožnju u javnom prevozu od strane zaposlenog:
Najnepovoljnija varijanta za poslodavca jeste nadoknada pojedinačnih dnevnih karata ili karata kupljenih u javnom prevozu za jednu vožnju, koje zaposleni dostavlja poslodavcu kao dokaz, a na osnovu nji poslodavac refundira novac zaposlenom. Međutim ovo je veoma skupa opcija ako se koristi svakog dana.
- Korišćenje taksi prevoza za dolazak i povratak sa rada:
Ponekad se dešava da zaposleni mora da koristi taksi prevoz za odlazak i povratak sa posla.
U vezi sa tim priznaju se stvarni troškovi taksi prevoza, jer ne postoji opcija mesečnog iznosa za ovaj vid prevoza.
- Korišćenje službenog vozila za dolazak i odlazak sa rada:
U određnom slučaju, poslodavac može da odobri korišćenje službenog vozila u svrhu odlaska na rad i povratka sa rada, na ime naknade troškova za odlazak i dolazak na rad.
U ovom slučaju, zaposleni bi trebalo da vodi evidenciju o pređenoj kilometraži za službeno vozilo, koje mu je dato na korišćenje, kako bi se utvrdili stvarni troškovi goriva.
Ukoliko poslodavac zaposlenom isplati naknadu, koja je viša od stvarnih troškova prevoza karte u javnom saobraćaju, takvo primanje zaposlenog, u visini razlike između iznosa koji je isplaćen i visine stvarnih troškova, ima tretman zarade i podleže plaćanju poreza i doprinosa za obavezno socialno osiguranje, po osnovu zarade.
- Lica koja imaju pravo na neoporezivi iznos naknade troškova:
Pravo na neoporezivi iznos naknade troškova ostvaruju zaposleni, koji su u radnom osnosu kod poslodavca, ali i lica koja rade po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima.
