Русский
English
U situaciji kada obveznik PDV odnosno prevoznik pruža uslugu brodskog prevoza drugom domaćem obvezniku( špediteru)koji pruža uslugu uvoza robe za domaćeg klijenta ( uvoznika). Ukoliko uzmemo primer da je roba iz Kine dopremljena u luku u Hrvatskoj. Prevoznik je za predmetnu uslugu prevoza obračunao PDV, budući da je primalac usluge domaće pravno lice, te da je mesto prometa usluge određeno Zakonom o PDV-u, odnosno prema mestu sedišta primaoca usluge, špediter je dve nedelje kasnije vratio fakturu uz obrazloženje da nije potrebno obračunati PDV kada je postojao osnov za oslobađanje od PDV-a.
Postavlja se pitanje da li je prevoznik ispravno postupio kada je izdao račun sa PDV-om? Obzirom na to da nije znao da je krajnja adresa isporuke u Srbiji.
Odgovor na ovo pitanje možemo potražiti u Zakonu o porezu na dodatu vrednost, PDV se ne plaća na prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadržana u osnovici. Iz člana 19.stav 2. ovog zakona.
Prema članu 19.stavu 2 Zakona o PDV propisano je da se u osnovicu uračunava i:
- Akciza, carina, i druge uvozne dažbine, kao i ostali javni prihodi odim PDV
- Svi sporedni troškovi koji su nastali od prvog odredišta U Republici
U skladu sa ovim odredbama Pravilnika o načinu i postupku ostvarivanja poreskih oslobođenja kod PDV-a sa pravom na odbitak prethodnog poreza, poresko oslobođenje iz člana 24.stav 1 Zakona o porezu na dodatu vrednost , za prevozne i ostale usluge koje su pobvezane sa uvozom dobara, a koje se smatraju sporednim troškovima iz člana 19 stav 2 tačka 2, obveznik može da ostvari uz posedovanje dokaza da je vrednost tih usluga sadržana u osnovici za obračunavanje PDV-a pri uvozu dobara.
Relavantni dokazi u vezi sa ovom situacijom su:
- Dokument o izvršenoj usluzi prevoza ( CMR i CIM, manifest i dr.)
- Račun ili neki drugi dokument koji može zameniti račun donet po zakonskim okvirima
