Svaki zaposleni ima pravo na korišćenje godišnjeg odmora prema odredbama Zakona o radu.
Kada je u pitanju trenutna situacija sa pandemijom korona virusa koja je poremetila samo tržište rada kao i način i funkcionisanje na radnom mestu, pa i način korišćenja godišnjih odmora. Zato se svim poslodavcima preporučuje da zaposlenima koji nisu iskoristili godišnji odmor tokom 2020.godine omoguće da taj odmor iskoriste tokom 2021. godine zbog:
- Prirode posla u vanrednim okolnostima usled epidemije Covid 19
- Privremene sprečenosti za rad usled oboljevanja od zarazne bolesti Covid 19
- Određivanja kućne izolacije u skladu sa zakonom
Ova odredba se odnosi na deo godišnjeg odmora iz 2019 godine koji zaposleni nisu iskoristili te im je omogućeno da ga iskoriste do 30.juna 2019.godine.
Kada su u pitanju opšti uslovi sticanja prava na odmor nezavisno od pandemije, prema odredbi člana 68.Zakona o radu prospisano je da zaposleni stiče pravo na odmor posle mesec dana neprekdnog rada , od dana prijave a ne kao što je do sada bio slučaj posle 6 meseci neprekidnog rada, od dana zasnivanja radnog odnosa.
- Kriterijumi za utvrđivanje dužine godišnjeg odmora
Prema odredbama člana 69. Zakona o radu, zaposleni ima pravo na minimum 20 radnih dana godišnjeg odmora. Dani odmora odnose se samo na radne dane, dok dani vikenda ne podležu ukupnom broju dana odmora.
Dužina godišnjeg odmora može biti uvećana pod određenim uslovima. Osim zakonskih 20 dana odmora, poslodavac zaposlenom može produžiti odmor na osnovu:
- Doprinosa na radu
- Uslova rada
- Radnog iskustva
- Stručne spreme zaposlenog
Dani koji se računaju odnosno ne računaju u dane odmora
- Dani odmora računaju se od ponedeljka do petak dok subota i nedelja ne spadaju u dane koji se računaju u odmor.
- Praznici koji su neradni dani u skladu sa Zakonom ne računaju se u dane godišnjeg odmora
- Dani plaćenog odsustva ne računaju se u dane odmora
Korišćenje godišnjeg odmora u delovima
Zaposleni može da koristi godišnji odmor jednoskratno ili u više delova. Zaposleni ima pravo d godišnji odmor koristi u dva dela i to prvi deo u tekućoj godini od najmanje dve nedelje a drugi deo naredne godine do 30 juna.
Ukoliko zaposleni ne iskoristi prvi deo godišnjeg odmora u trajanju od dve radnje nedelje u tekućoj godini, gubi pravo na korišćenje celog godišnjeg odmora a ne samo prvog dela.
- Raspored korišćenja godišnjeg odmora
Poslodavac odlučuje o vremenu korišćenja godišnjeg odmora, u zavisnosti od potrebe posla uz prethodnu konsultaciju sa zaposlenim. Poslodavac može da izmeni vreme predviđeno za korišćenje godišnjeg domora ako to zahtevaju potrebe posla najkasnije 5 radnih dana pre dana određenog za godišnji odmor.
Rešenje o korišćenju godišnjeg odmora poslodavac može dostaviti zaposlenom u elektronskoj formi i u pisanoj formi na zahtev zaposlenog.
Zaposleni koji rade nepuno radno vreme imaju jednaka prava kao i zaposleni koji rade puno radno vreme kada je korišćenje godišnjeg odmora u pitanju.
Kao i zaposleni na određeno vreme imaju jednaka prava i obaveze kao i zaposleni na neodređeno radno vreme.
- Naknada zarade za korišćenje godišnjeg odmora
Zaposleni ima pravo na nadoknadu zarade za korišćenje godišnjeg odmora u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
- Naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor
Zaposleni koji nije iskoristio godišnji odmor u celini ili delimično u skladu sa odredbama člana 76. Zakona o radu, ima pravo na isplatu novčane naknade, umesto korišćenja godišnjeg odmora , ali samo u slučaju prestanka radnog odnosa.
Novčana nakanada isplaćuje se u visini prosečne zarade u prethodnih 12 meseci ž, srazmerno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Takođe isplata naknade štete pri prestanku radnog odnosa morase izvršiti 30 dana nakon prestanka radnog odnosa.
Русский
English
