Rad sa nepunim radnim vremenom

U teoriji se najčešće dešava da zaposleni zasnuje radni odnos sa punim radnim vremenom koji po Zakonu iznosi 40 radnih sati nedeljno ili 5 radnih dana po 8 sati dnevno. Ipak u praksi to radno vreme je najčešće promenljivo i prilagođava se potrebama posla. Nije retkost da radno vreme u praksi traje mnogo duže iako u Ugovoru o radu stoji standardnih 40  radnih sati nedeljno,ali dešava se da je poslodavcu ponekad potrebno da angažuje lice koje će raditi nepuno radno vreme kao ispomoć radniku koji je već na toj poziciji ili je zbog obima posla potrebno kraće radno vreme.

Nepuno radno vreme se po zakonu definiše kao radno vreme koje je kraće od standardnog punog radnog vremena odnosno 8 sati. To nužno ne znači da je to 4 sata dnevno već zavisi od same potrebe poslodavca. Poslodavac najčešće angažuje još jednog radnika ukoliko već ima radnika na toj poziciji koji za svoje radno vreme ne može da postigne da obavi obim posla koji se od njega zahteva zato zaposleni koji je angažovan da pomogne tom zaposlenom nadoknađuje taj obim posla koji je potreban da bi poslovanje teklo neometano.

Zaposleni koji je angažovan pod nepunim radnim vremenom može raditi različit broj sati tokom dana ili čak samo određenim radnim danima.

Postoji jedna zanimljivost za koju mnogi ne znaju a to je da je poslodavac dužan da razmotri zahtev zaposlenog ukoliko je on zaposlen sa nepunim radnim vremenom a ima želju da bude zaposlen sa punim radnim vremenom.

Isto važi i u obrnutom slučaju; ukoliko zaposleni želi sa punog radnog vremena da pređe na nepuno radno vreme.

Ipak ovakvu izmenu može uvesti i poslodavac koji smatra da bi zaposleni zbog svog učinka trebalo da pređe sa punog na nepuno radno vreme i obrnuto.

Prelazak na nepuno radno vreme može biti iz razloga što poslodavac ima višak zaposlenih ili mu se smanjio obim posla a je prinuđen da zaposlenom „Skrati“ radno vreme.

U tom slučaju poslodavac može ponuditi zaposlenom aneks ugovora sa nepunim radnim vremenom ali ne kraćim od plovine radnog vremena, ukoliko zaposleni odbije, to može biti razlog za raskidanje ugovora o radu

Ono što muči veliki broj onih koji su u potrazi sa poslom jeste da li mogu da rade kod dva poslodavca sa nepunim radnim vremenom.

Zaposleni može biti angažovan kod jednog poslodavca sa nepunim radnim vremenom, ali istovremeno i kod drugog poslodavca sa nepunim radnim vremenom koji će biti dopuna prvom radnom vremenu. To bi unačilo da zaposleni može biti zaposlen sa maksimalnim punim radnim vremenom a to je 8 sati dnevno ili 40 sati nedeljno.

Zaposleni ne mora tražiti odobrenje od prvog poslodavca za angažman kod drugog izuzetak su ugovori koji sadrže posebnu klauzulu o zabrani konkurencije.

Ipak postoji nepisano pravilo da zaposleni koji je zaposlen kod jednog poslodavca za nepuno radno vreme obavesti drugog poslodavca kod kog je takože zaposlen po istom osnovu kako bi se usaglasili propisi o pravima radnika i koji se tiču plaćanja poreza i doprinosa.

Mnogi ne znaju, ali zaposleni koji imaju ugovor za nepuno radno vreme po članu 40. Zakona o radu imaju ista prava kao zaposleni sa punim radnim vremenom, a poslodavac je dužan da im obezbedi jednake uslove rada.

Jedino pravo koje se razlikuje u ovom slučaju je pravo koje se odnosi na dužinu radnih sati, odnosno zaradu koja se tom prilikom ostvaruje u skladu sa brojem radnih sati. Jasno je da zarada mora biti manja za zaposlenog koji radi nepuno radno vreme od zaposlenog koji ima puno radno vreme.

Ali pravo na odmor,plaćeno ili neplaćeno odsustvo ostaje isto, kao i kod zaposlenog sa punim radnim vremenom.

Izuzeci od ovog slučaja su:

• Zaposleni mlađi od 18 godina koji radi 35 časova nedeljno, ima jednaka prava kao i bilo koji zaposleni koji radi puno radno vreme
• Ukoliko organizacija posla ne dozvoljava rad duži od 35 sati nedeljno
• Ukoliko je posao suviše rizičan da bi se radio 40 sati nedeljno, već se radi kraće u tom slučaju zaposleni se tretiraju kao i zaposleni sa punim radnim vremenom

PRAVO NA ZARADU:

• Zaposleni sa nepunim radnim vremenom takođe ostvaruje pravo na zaradu u skladu sa minimlanom zaradom koja za 2020.godinu iznosi 172.54 po satu u skladu sa brojem odrađenih sati. Zarada se utvrđuje u skladu sa brojem sati i radnih dana provedenih u radu, kao i osnovne zarade i zarade za radni učinak

PRAVO ZA NAKNADU ZARADE:

• Pravo za naknadu zarade znači da zaposlenom pripada naknada za rad čak i za vreme odmora i dana koji ne radi u mesecu.

PRAVO ZA NAKNADU TROŠKOVA ZA ODLAZAK I DOLAZAK SA POSLA:

• Svaki zaposleni bez obzira da li radi puno ili nepuno radno vreme ima pravo na naknadu za odlazaka i dolazak sa posla, poznatiji kao naknada za prevoz. Naknada je određena članom 118. Zakona o radu i iznosi cenu mesečne karte za javni prevoz, osim u slučaju da poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz.
• Poslodavac ima još jednu opciju a to je da zaposlenom obezbedi mesečnu kartu za javni prevoz
• Ukoliko zaposleni radi kod dva poslodavca koji su na istoj adresi naknada će biti ista kao i zaposlenim sa punim radnim vremenom, a  ako zaposleni radi kod dva poslodavca sa nepunim radnim vremenom na dve adrese, zaposlenom će se isplatiti naknada jednaka ukupnim troškovima za svaki dan dolaska i odlaska sa posla.

PRAVO NA NAKNADU TROŠKOVA ZA ISHRANU U TOKU RADA.

• Prema članu 118. stav 1 tačka 5 poslodavac ima obavezu da obezbedi naknadu za ishranu tokom rada, osim ukoliko nije sam obezbedio zaposenima ishranu tokom rada.
• Ovo pravo ostvaruju svi zaposleni bez obzira da li rade puno ili nepuno radno vreme, samo za dane koje su proveli na radu.
• Ova naknada iznosi 150 din/po radnom danu

PRAVO NA REGRES ZA KORIŠĆENJE GODIŠNJEG ODMORA:

• Prema članu 69. Zakona o radu svaki zaposleni ima pravo na odmor najmanje 20 radnih dana godišnje.
• Uslov za korišćenje godišnjeg odmora u punom trajanju ne zavisi da li zaposleni radi puno ili nepuno radno vreme već dužina staža kod poslodavca.

OBRAČUN POREZA I DOPRINOSA ZAPOSLENIH SA NEPUNIM RADNIM VREMENOM:

• Obračun poreza i doprinosa za razliku od zarade računa se na drugačiji način za lica koja rade puno radno vreme i nepuno radno vreme
• Takođe obračun se razlikuje i u zavisnosti da li zaposleni koji radi nepuno radno vreme radi kod jednog ili kod više poslodavaca.

Kod zaposlenih koji rade puno radno vreme poreska osnovica se sastoji od ostvarene zarade umanjene za 16.300 din, dok se kod zaposlenih za nepuno radno vreme poreska osnovica umanjuje srazmerno radnom vremenu lica.

Kada zaposleni sa nepunim radnim vremenom radi kod dva poslodavca onda to umanjenje vrše oba poslodavca svaki poslodavac shodno radnim satima, a ukupno umanjenje ne sme prelaziti iznos od 16.300 din.

OSNOVICA DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE:

Bez obzira da li zaposleni radi sa punim ili nepunim radnim vremenom osnovicu doprinosa čini bruto zarada.

Kod lica sa nepunim radnim vremenom primenjuje se najniža mesečna osnovica  za plaćanje doprinosa i to u zavisnosti da li ona rade kod jednog ili dva poslodavca.

Kada zaposleni radi kod jednog poslodavca primenjuje se najniža mesečna osnovica doprinosa za sate koje je radio u jednom mesecu.

Kod zaposlenh koji rade kod dva poslodavca, svaki poslodavac računa doprinose za osnovicu koju je ostvario zaposlen, odnosno plaća iznos doprinosa za svoj deo zarade, a drugi poslodavac za svoju zaradu.